U današnjem dinamičnom društvu, često se suočavamo s izazovima i pitanjima koja zahtevaju dublje razumijevanje i angažman pojedinaca. Kosu ti pojedinci koji se ističu, noseći teret humanosti i preuzimajući odgovornost za pozitivne promene? Zašto su odlučili posvetiti se humanitarnim delima? Zbog čega im je važno pružiti podršku zajednici? Kako su oblikovali svoj put ka altruizmu i humanizmu? Upravo ova pitanja postavljena su Mariji Lakić, osnivačici udruženja “Sve smo mi heroine“, humanitarnoj aktivistkinji.
U intervjuu s Marijom, otkrivamo njenu inspirativnu priču, istražujemo motive koji su je podstakli na osnivanje udruženja i bavljena humanitarnim radom, te saznajemo kako svakodnevno suočavanje s izazovima oblikuje njenu viziju boljeg društva.
Foto: Marija Lakić, Privatna arhiva
Kako je nastala ideja za osnivanje udruženja “Sve smo mi Heroine” i koji su bili početni motivi koji su vas inspirisali da se posvetite prevenciji nasilja nad ženama?
Tokom rada u mom drugom Udruženju ‘’Žena uz ženu ‘’ sa članicama kroz razne radionice, shvatila sam da je stres , nasilje i život samohrane majke jedan od uzročnika nastanka kancera. Želela sam da napravim jedan krug u kom ću se baviti svim važnim temama kada je u pitnju zaštita žena.
Možete li nam približiti trenutak kada ste odlučili pokrenuti udruženje i kako je izgledao početak vašeg rada u oblasti humanošću i borbe protiv nasilja?
Nasilje je jedan ozbiljan problem našeg društva, na koji žmurimo već decenijama.
Kako ste uspeli pokrenuti zajednicu i privući članove udruženja “Sve smo mi Heroine” u svojoj misiji?
Formiranjem instagram profila gde smo na samom početku imali podršku poznatih ličnosti , žene su prosto podržale rad. Počele su da pristižu poruke u kojima su delile svoje probleme. Ubrzo smo organizovali prvu konferenciju ‘’ Sve smo mi heroine’’ u saradnji sa MUP-om i Javnim tuilaštvom.
Foto: Udruženje “Žena uz Ženu”
Sa kojim izazovima ste se susreli u prvim fazama osnivanja udruženja, i kako ste ih prevazilazili u cilju ostvarivanja vaših ciljeva?
Za sada koliko postojimo, a uskoro će biti godinu dana nismo imale izazove osim velike ambicije i ideje koje sprovodimo u dela.
Osim udruženja za prevenciju nasilja nad ženama, takođe ste članica udruženja “Žena uz ženu” koje se bavi prevencijom raka dojke. Kako ste došli do ideje da se uključite u ovu oblast i kako su se ta dva angažmana međusobno prožimala?
Ja nisam članica, već jedan od osnivača Udruženja ‘’Žena uz ženu’’. Ubrzo nakon upoznavanja sa mojoj saradnicom Anom, koaj je u to vreme imala kancer krenule su zajedničke ideje i ambicije o formiranju našeg Udurženja. Jako sam ponosna šta smo postigle za četri godine našeg rada.
Koje konkretne inicijative i projekti su realizovani u okviru udruženja “Sve smo mi Heroine” od njegovog osnivanja, i kako ste postigli merljive rezultate u prevenciji nasilja?
Panel ‘’Sve smo mi heroine’’ i ‘’ Glasom protiv nasilja’’ gde smo želele da približimo na koji način žena može da zaštiti sebe od nasilnika, koja su njena prava, kako da žena propozna i neguje svoje mentano zdravlje.
Foto: Udruženje “Žena uz Ženu”
Kako vidite budućnost udruženja “Sve smo mi Heroine” i koji su vaši dugoročni ciljevi u oblasti prevencije nasilja nad ženama?
U ovoj godini imamo niz velikih projekata, konferenciju u Sarajevu i Banja Luci, jednu veoma lepu akciju u saradnji sa udruženjem koje se bavi takođe nasiljem i prevencijom ‘’Žena za ženu’’ Borbene sa osnivačem Ivanom Marković. Nas dve smo osetile energiju i to je jedan zdrav odnos kako bi trebala Udruženja da funkcionišu.
Kako pozitivno utičete na živote žena kroz svoj rad u udruženjima, i možete li podeliti neku inspirativnu priču ili primer promene koji ste ostvarili kroz vašu aktivnost?
Trudim se da budem pozitivna i nekako sam naučila da zaštitim koliko mogu emotivno sebe kako bih mogla da delujem i širim svoj rad. Imamo žene koje su ostale bez domova u kojima su i one ulagale, izgubile bez osnova starateljstvo, pravo na pomoć i tako dalje. Trudimo se da im obezbedimo advokata, finansijsku pomoć, psihološku pomoć.
Za kraj: Ko je Marija, van udruženja i aktivizma?
Marija je Leskovčanka , koja je sa dvadeset godina napustila dom i krenula u jedan samostalni život. Večiti humanista i borac za pravdu. Vrlo sam osetljiva kada su žene i deca u pitanju. Moj humanitarani rad je tek počeo i verujem da će moj doprinos biti od velikog značaja. Kako u Srbiji tako u regionu.
Foto: Udruženje “Žena uz Ženu”